Национална управа за енергију (НЕА) је 31. јула објавила податке који показују да је капацитет Кине за обновљиву енергију премашио капацитет енергије на угаљ по први пут у историји. Од јуна 2023. године, кинески инсталирани капацитет обновљиве енергије достигао је 1,322 милијарде киловата, што чини 48,8% укупног инсталираног капацитета земље. Ово означава значајну прекретницу за текуће напоре Кине да смањи своју зависност од фосилних горива и прелазак на чистији, зеленији енергетски микс.

Кина је убрзано ширила своје капацитете за обновљиву енергију у протеклој деценији, вођена комбинацијом владиних политика и тржишних сила. Почетком 2000-их, НЕА је увела низ политика које имају за циљ промовисање развоја обновљиве енергије, укључујући преференцијалне тарифе за обновљиве изворе енергије, пореске олакшице и субвенције за технолошке иновације и истраживања.
Ове политике су помогле да се створи повољно окружење за улагање и примену обновљиве енергије, што је резултирало значајним повећањем капацитета. Према Међународној агенцији за енергију, Кина је чинила скоро половину глобалног раста инсталираних капацитета обновљиве енергије у 2019. години, додајући 90 ГВ нових капацитета – више од укупног инсталираног капацитета многих земаља.
Најновији подаци НЕА показују да енергија ветра чини највећи део кинеског капацитета обновљиве енергије, са 281 ГВ инсталисаног капацитета. Соларна енергија се такође брзо шири, са 246 ГВ инсталисаног капацитета до јуна 2023. Други обновљиви извори енергије, као што су хидроенергија, биомаса и геотермална енергија, чине мањи удео у кинеском капацитету, али такође стално расту.
Све већи значај обновљиве енергије у Кини има импликације не само на енергетски микс земље, већ и на глобалну енергетску транзицију. Кина је највеће светско тржиште енергије и емитер угљеника, са скоро 30% глобалних емисија. Стога ће сви напори да се одмакне од фосилних горива и декарбонизира економија вјероватно имати значајан утицај на глобалне трендове емисија.

Недавна најава Кине да има за циљ постизање неутралности угљеника до 2060. године сведочи о њеној амбицији да постане глобални лидер у транзицији чисте енергије. Постизање овог циља захтеваће значајна улагања у обновљиве изворе енергије, као и напоре за побољшање енергетске ефикасности, електрификацију транспорта и прелазак на индустрије са ниским садржајем угљеника.
Све у свему, успех Кине у превазилажењу енергетских капацитета на угаљ са обновљивом енергијом означава значајну прекретницу на њеном путу енергетске транзиције. Међутим, још увек постоје изазови које треба превазићи, као што су решавање питања интеграције у мрежу, побољшање технологија складиштења енергије и обезбеђивање стабилног финансирања пројеката обновљивих извора енергије. Ипак, стални напори Кине да развије и промовише обновљиве изворе енергије нуде обећавајући пут ка одрживој енергетској будућности са ниским садржајем угљеника.

